Ne glasajte za najbolje Manje ćete se razočarati! Radovan Marjanović

podnaslovi } Ne glasajte za najbolje Uspeh radikala Čudno ali istinito Vera u demokratičnost Svi su za uključenje Ako želimo

Uspeh radikala

ne treba da zavara radikale, to je uspeh u odnosu na DOS-ov neuspeh. Inače je na liniji onog što konstantno dobijaju, ali što radikalnije ne povećavaju... Da je došlo do drugog kruga, uostalom, Toma ne bi imao nikakve šanse. Neki od onih koji su za njega glasali tada ne bi, glasali su više protiv DOS-a nego za radikale, ali bi kad dođe stani-pani, glasali ipak za DOS tešeći se da glasaju za Mićuna. A veliki deo onih koji nisu glasali, glasao bi protiv radikala. Naravno, faktički za Mićuna i DOS... U DOS-u su ovog i te kako bili svesni, samo su se „malo (mnogo) zeznuli u računu”, misleći da će strah od radikala biti veći od razočarenja DOS-om, i rezultirati dovoljnim izlaskom već u prvom krugu!

Još je važnije da se ne zavaravaju „demokratske snage” u partijama i među biračima, radikali zasad ozbiljno ne nadiru ali to ne znači da neće. (Pošto je privukao žrtve tranzicije, Toma se odmah vratio nacionalistima: u Evropu, ali sa „Velikom Srbijom”, i bez diplomatskih odnosa sa Hrvatskom. Zna čovek da su za „velike” otadžbine obavezno mali ljudi, kojih je kod nas sve više i više.) Birači treba ne samo da se sete šta su sve partije obećavale, nego i da misle o mogućnosti i nemogućnosti ispunjavanja obećanja, iz ustavno-pravnih i političkih razloga. Kako je Velja mislio da poveri mandat za formiranje vlade nekom uspešnom vojvođanskom privredniku, ako iza dotičnog ne stoji skupštinska većina? Kršenjem Ustava, državnim udarom? Ne ježite se, ne bi on imao snage za to, ali mnogo govori samo izgovaranje ove gluposti. Kako su svi ti „najbolji”, mislili da urade bar deo onog: „Ako budem izabran, ja ću...”? Šef države može samo da predlaže i inicira, da „priča”, ali ako to skupština ne prihvati, ostaje prazna priča! Drugde, kod nas bi se posle mandatarovog neuspeha isprsio i rekao: „Ja sam hteo, ali me nisu podržali!” I mnogi bi ga shvatili ozbiljno, kao i dosadašnje opozicionarsko i neobavezujuće: „Držite me, da ne odem i silom povratim Kosmet!” Umesto da se nasmeju njemu i sebi što imaju takvog na čelu, mnogi bi rekli: „Eto, čovek je imao dobar plan, ali ga nisu podržali!”